Skip to content

Knjige normativa – realni problemi u primeni

by Aleksandar Saveski on decembar 3rd, 2013

Nisam baš neki stručnjak po pitanju normativa, niti znam autora, ali sam pripremajući se za oblast, koja me zanima, pre par godina, na Sajmu knjiga, kupio 3 (tri) knjige „Normativi i standardi rada u građevinarstvu“. Ove prve tri knjige se bave visokogradnjom.

Ono što je impozantno, samo po sebi, je da je to dvanaesto izdanje.

Da budem iskren, uvek sam se čudio, toj bezrezervnoj upotrebi normativa. Još sam više bio iznenađen, kada sam kod mog knjigovođe video Normative, doduše neko starije izdanje.

Da se vratim na suštinu i razlog zašto pišem ovaj članak.

Moje mišljenje je da treba da budete vrlo „zaljubljeni“ u Normative i da ih koristite.

Zašto biste trošili neke pare (a nisu male), za nešto, što je poprilično zastarelo.

Da li sam u pravu? Kako mogu da kritikujem nešto, što već generacije koriste. Koliko puta sam čuo „mi to tako radimo već godinama…“. Ne odnosi se baš na primenu Knjige normativa, ali se može primeniti i na ovaj slučaj.

 

Hajde da krenem redom.

Prvo da pogledamo bazu materijala.

Problem, na koji nailazim je da su nazivi materijala odavno van upotrebe.

 

Knjiga 1, strana 10, (dajem primer) materijali su sledeći:

  • 490031, cement PC 250, kg (ovo je jedinica mere)
  • 490040, cement PC 350, ton (ovo je takođe jedinica mere, koliko znam, tona je 1000kg)
  • 490043, cement PC 350, kg
  • 490044, cement Mpa 45 U DŽAKOVIMA

Ključni nedostatak je da se ovakvo označavanje cementa ne koristi skoro 30 godina. Zatim, nije smisleno da u zavisnosti od jedinice mere dodeljujete i različitu šifru materijala. Kada biste otišli sa ovim nazivima cementa na neko stovarište, sigurno je da tako nešto ne bi mogli da kupite.

Više o označavanju cementu, koga interesuje, moze naći na http://www.cis.org.rs/sr-lat/cms/o-cementu/standardizacija-cementa.

 

Sledeći primer se odnosi na betonske čelike, baza materijala, knjiga 1, strana 9.

  • 130002, čelik betonski Č-37 fi 6mm,
  • 130004, čelik betonski Č-37 fi 8mm,
  • 130006, čelik betonski Č-37 fi 4-12mm,
  • 130007, čelik betonski Č-37 fi 4-12mm u koturovima,

I ovde imamo sličan problem. Betonski čelici se više od 30 godina ne označavaju na ovaj način.

Više o označavanju armature možete naći na http://grf.bg.ac.rs/mm/files/learnmat/24TGISK%20-%2006%20predavanje.pdf, tabela na strani 2.

 

Koncept na koji se kreira baza materijala je nekonzistentan.

U isto vreme u bazi materijala se nalaze i osnovni materijali (cementi, gvožđe, ekseri, drvena građa…) i proizvedeni materijali. Ovo je sasvim u redu. Problem je što se u bazi ne nalaze svi proizvedeni materijali.

 

Primer – dat u tabeli

 

Šifra pozicije Opis pozicije Šifra materijala Naziv materijala Šifra proizvedenog materijala Naziv proizvedenog materijala
120001 Gašenje kreča 470101 Kreč pečeni 470104 Kreč pečeni gašen
120001 Spravljanje krečnog mleka od pečenog kreča 470104 Kreč pečeni gašen 470106 Krečno mleko od pečenog gašenog kreča

 

Proizvedeni materijal sa šifrom 470104 se nalazi u bazi materijala, dok se proizvedeni materijal, sa šifrom 470106 ne nalazi u bazi materijala.

 

I naposletku, ključni problem je što normativi ne prikazuju slučaj, kada se u procesu stvara istovremeno nekoliko novih materijala, koristan i nekoristan otpad.

Primer za tako nešto jeste frakcionisanje i pranje prirodne mešavine rečnog agregata.

 

Moje stav je da se Knjige normativa (konkretno mislim na ove prve tri) mogu koristiti samo kao polazna osnova za procenu utroška radne snage, ali da to svaka firma treba da proveri u svojoj praksi. Nikako se vrednosti iz knjiga ne mogu uzimati „zdravo za gotovo“. Baza materijala mora da bude konzistentna i mora da se ispravi, ažurnim podacima, nazivima materijala, koji su usklađeni sa standardima i domaćom regulativom.

 

Voleo bih da čujem Vaš stav.

From → Blog

One Comment

Trackbacks & Pingbacks

  1. Procesni model | Odyssey Cost Management

Leave a Reply

Note: XHTML is allowed. Your email address will never be published.

Subscribe to this comment feed via RSS